Home / SPECIJAL / UVIJEK AKTUELNO / Seksualna revolucija i Kinsey *(VIDEO)

Seksualna revolucija i Kinsey *(VIDEO)

Seksualna revolucija je izraz kojim se opisuju promene društvenih pogleda i morala u odnosu na seksualnost. Više od 55 godina, pionirsko seks istraživanje Alfreda Kinsija (Kinseya) ima dubok uticaj na američku kulturu. Kinsey nije poznat većini ljudi ispod 40 godina, ipak, njegove studije u kasnim četrdesetim i ranim pedesetim godinama, postale su temelj seksualne revolucije koja je protresla ne samo Ameriku, već i svet. Kinsi je iz relativne anonimnosti izašao u novembru 2004, kada je prikazan film, sa Liam Neesonom u glavnoj ulozi. Film se zasniva na jezivoj činjenici da je najveći deo Kinsijevog rada bio zapravo prevara i da je pomagao i podržavao zlostavljanje stotina dece u cilju dobijanja podataka o “dečijoj seksualnosti.” Kinsijev rad je bio instrument u unapređenju prihvatanja pornografije, homoseksualnosti i abortusa, a njegovi učenici i danas promovišu pogled na decu kao na “seksualna bića.” Njegov krajnji cilj: da se legalizuje pedofilija, ili “seks odrasle dece”.

KINSIJEV IZVESTAJ

Izveštaj iz 1948.godine sastoji se iz tri dela: seksualno ponašanje muškaraca, žena i dece.
Organizacija “Human Invents” ovu knjigu  svrstava na listu najopasnijih knjiga 19. i 20. veka.
Ona je uticala na sve aspekte života u posleratnoj Americi. Kinsi je pokrenuo nešto, što je dovelo do užasa koji danas postoji ne samo u Americi, već i u celom svetu.
Po izdavanju knjige, Kinsi je prihvaćen kao vodeći svetski stručnjak za ljudsku seksualnost. Specijalnost su mu bili seksualni delikventi i vaspitanje dece. Po njegovim istraživanjima, deca su seksualna od rođenja, pa tako od rođenja mogu da dožive i orgazam. Po njegovim istraživanjima, za decu je korisno da imaju seks sa odraslima i to apsolutno ne utiče na njihovo psihičko stanje u kasnijem periodu. Međutim, kako je to protivzakonito, mora se spustisti prag za stupanje u odnose!?!! Zahtev za legalizaciju svega!?! U izveštaju piše da je deci potrebna seksualna edukacija u školama. Danas je svuda ima. Da je potrebno naučiti ih hetero i homo aktivnostima.
1950.godine Rokfeler (čija fondacija je finansirala rad Alfreda Kinsija), finansira izradu novog krivičnog zakonika, gde se odredbe o seksualnom zlostavljanju usklađuju sa nalazima Kinsijevog izveštaja, a 1955. je proglašen i prosleđen svim sudovima u SAD. Sve kazne koje se odnose na seksualna zlostavljanja su umanjene, u skladu sa Kinsijevim istraživanjem. Sva tradicionalna shvatanja kao što su zaštita žena i dece, nekada sveta dužnost svakog muškarca, su prestala da važe. Sada, pod zaštitom “ljudskih sloboda’, dovodi se u pitanje zaštita najranjivijih i najnedužnijih u društvu – dece.

KINSIJEVI PODACI

Tokom razgovora sa hiljadama ispitanika, o seksualnom ponašanju, beležio je njihovu “seksualnu istoriju”. Cilj je bilo utvrđivanje seksualnog ponašanja prosečnog stanovnika u tom periodu. Međutim, ispostavilo se da ovo nije bilo istraživanje zasnovano na objektivnosti, već namerna manipulacija jednog seksualnog devijanta, koji je hteo da preoblikuje i izmeni moralna shvatanja Amerikanaca, što je i priznao njegov biograf, Jonathan Gathorne-Hardy. Kada je objavljen Kinsijev izveštaj, Amerikanci su bili šokirani, jer se on u mnogome razlikovao od mišljenja koje je tada o sebi imala generacija iz II sv.rata.
Po njegovim podacima, 10% muškaraca su bili homoseksualci, a čak 37% je imalo bar jednom homoseksualni odnos. Na osnovu tih izveštaja je započeta i homoseksualna revolucija šezdesetih godina. U izveštaju su takođe visok procenat polnih odnosa pre braka, sa 69% muškaraca koji su posećivali prostitutke i 50% oženjenih muškaraca koji su učinili preljubu.
Do manipulacije podataka je došlo, jer su zatvorenici, seksualni delikventi i psihopate prikazani kao normalni građani. Naravno da je više od 50% devijantnih ispitanika imalo uticaj na konačne rezultate, međutim, to Kinsija nije interesovalo. Nije ni čudo da su se zakoni menjali u njihovu korist. Među ispitanicima su bili i pripadnici gay populacije koje je skupljao po gay barovima, krijumčari, kockari, žigola, lopovi, svodnici itd. Kod žena je za ispitanice koristio prostitutke i namerno tražio što veci broj istih. Zato je u izveštaju prikazano  50% žena koje su imale polne odnose pre braka, a 26% udatih koje su učinile preljubu. Još jedan podatak je bio šokantan – da je 87% neudatih zena a 25% udatih išlo na abortus. Isuviše i za današnje vreme. Ovi podaci su pomogli pri legalizaciji abortusa u narednim godinama.
Velike fondacije, kao što je Rokfelerova, su dokazale da ne postoje apsolutne vrednosti. Da je sve, pa i moralni zakon, moguće menjati.
Najveću strahotu su napravili Kinsijevi izveštaji o deci. Po njemu seksualni zlostavljači doprinose kasnijem dečijem socio seksualnom razvoju. Obučavao je pedofile da zlostavljaju decu, a pomoću štoperice da beleže “naučne podatke”.
Kinsi je odgovoran za silovanja i zlostavljanja stotina, možda i hiljada dece. Podaci koje je beležio je dobijao sa više strana – najviše od pedofila Reks Kinga, (koji je zlostavljao preko 800 dece i uredno vodio dnevnike o tome, a nikada nije bio hapšen i osuđivan), od vlasnika vrtića ili vaspitača, od roditelja. Sarađivao je sa pedofilskom organizacijom u zemlji, koja je kasnije prerasla u poznato udruženje “Nambla”, zapravo “severnoameričko udruženje muškaraca, ljubitelja dečaka”. Članovi ovog udruženja tvrde da iskreno vole svu decu koju zlostavljaju. Oni i danas svoju inspiraciju crpe od Kinsija. Išao je dotle da je koristio podatke dobijene od naciste, pedofila, Fric fon Valušeka, gestapovskog oficira koji je silovao i ubio na stotine dece, kao zapovednik jednog poljskog grada. U pismima koja mu je slao, Kinsi ga hrabri da “nastavi sa istraživanjima”. Nakon rata, suđenje Valušeku za ubistvo je dospelo na sve naslovne strane medija u Nemačkoj. Iako je dokazana veza između njega i Kinsija, ameriški mediji, pod jakim uticajem fondacija, jedva da su išta i spomenuli. Nije potrebno mnogo mašte da se zamisli grozota koju može učiniti jedan ubica, nacista – pedofil. I tako je Kinsijev rad koji je potpuno promenio Ameriku, delimično bio baziran na zlostavljanjima naciste pedofila tokom Drugog svetskog rata.

Najužasniji dokazi se nalaze u samim Kinsijevim tabelama. U njima uz dečiji uzrast stoji broj doživljenih orgazama, sa vremenom trajanja istih. Tabele sadrže podatke za decu staru svega dva meseca. Krajnje su ekstremne i zaključak svega je da su deca bukvalno mučena kako bi monstum Kinsi popunio svoje tabele i napravio svoj izveštaj. Sam Kinsi je zapisao da su podaci prikupljeni na osnovu posmatranja nekoliko stotina dece. I samo je jedan sado-mazohistički pedofil kao što je Kinsi, mogao da krike, urlike i konvulzije malih  bića, koja su jecala i vrištala definiše kao orgazme.

JUDITH REISMAN

Dr. Džudit Risman (Judith Reisman), pisac, se tri decenije trudi da razotkrije istinu o Kinsiju i njegov napad na moralni poredak, brak i porodicu. Tokom tih trideset godina su iznete činjenice o Kinsijevom radu, koje su toliko čudovišne, da je prosto neverovatno kako je taj psihopata uspeo da utiče na promene zakona koje se tiču seksualnog zlostavljanja i nasilja u porodici, a da ti zakoni i dalje važe.

1990.godine, u emisiji “Šou Fila Donahiua” su između ostalih gostovali dr.Džudit Risman i dr.Klarens Trip, Kinsijev fotograf. Iako su na zahtev dr.Rismn javno pokazane Kinsijeve tabele, voditelj je više puta ponovio da ne postoje dokazi o zlostavljanju dece. Ipak, dr.Džudit je uspela da velikom broju Amerikanaca prezentuje ono što je decenijama skrivano.

(transkript emisije)
Ko su sva ta deca i šta se desilo sa njima? Sva ta zlostavljana deca sigurno nisu znala da učestvuju u “istraživanju” koje je sponzorisala američka vlada.
Rezultat seksualne revolucije: svaka četvrta tinejdžerka ima neku polnu bolest. Svakih sat vremena se dvoje mladih (13-25 god.) inficira HIV-om.

Statistika kaze da u SAD godišnje nestane oko 60 000 dece. To je jedno dete na svakih 10 minuta. Užasavajuće.
Decu sa ulica, ispred svojih kuća, skola, odvode nasilnici čiji broj se povećava iz dana u dan. Pa i sutra, ako se dete vrati kući, zadobija psihološki ožiljak koji trajno utiče na njegov život.

Stručnjaci tvrede da su 80% do 90% pedofila “povratnici”.
Većina ljudi ne želi da razmišlja o tome, sve do onog trenutka dok se ne nađu lično u toj situaciji. Zašto se seksualni napasnici ponovo puštaju na ulice (iako se zna da će ponovo i ponovo učiniti krivično delo), treba konsultovati zakon. Advokatska komora SAD je 1990 dala podatak da 80% zlostavljača dece uloži žalbu na presudu i bude oslobođeno služenja kazne. Oni se vraćaju na ulice.
Opštim bumom interneta, raširenost dečije pornografije i drugih perverzija na svetskoj mreži, presudno je uticala na formiranje novih seksualnih grabljivaca.

NAŠI PROSTORI

U Srbiji nestane prosečno jedno dete na 3-4 dana.
Kazne za dela seksualnog zlostavljanja su toliko mizerne i simbolične, čak i posle pooštravanja mera u 2011. godini.
“Posebno osetljiva oblast, a tiče se seksualnog zlostavljanja dece, takođe svojom kaznenom politikom često izaziva ogorčenje. Jedan od poslednjih primera je izrečena presuda u Negotinu kojom je M. P. (32), iz sela Sikole, osuđen na tri godine i šest meseci zatvora jer je, kako je ustanovljeno, izvršio nedozvoljene polne radnje nad svojim dvema maloletnim ćerkama. Drama je dostigla vrhunac i bila razotkrivena onda kada je starija ćerka saznavši da je otac obljubio i njenu mlađu sestru, pokušala da izvrši samoubistvo. Kazna od tri i po godine zatvora izazvala je mnogo negodovanja u javnosti, a kada se zna da je zakonom zaprečena kazna za obljubu sa detetom od jedne do deset godina zatvora, onda je još očiglednije koliko je kažnjavanje ovako višestrukog zlodela blizu svog minimuma.” (“Vreme”-1110/2012)
Kazne su neadekvatno male, a nisu dovoljno jasni ni kriterijumi za njihovo izricanje.

Šta javnost misli o kaznama, može se delimično videti iz glasanja sa jednog web-sajta, na temu: “Pedofili zaslužuju”. Rezultati (glasalo: 894 osobe) su pokazali sledeće  podatke:
6.88 % – Zatvor
18.38 % – Lečenje
68.66 % – Smrtnu kaznu!
6.09 % – Bog sve oprašta

Danas mnoge zemlje uvode zakone za krivična dela – pedofiliju i silovanje, a u mnogima od njih se predlaže obavezna hemijska kastracija (Poljska, Francuska, Hrvatska…).
U Srbiji kao da još ne postoji javna svest o pedofilima koji žive među nama. Naši građani još uvek teško mogu poverovati da se monstruozna (ne)dela nad mališanima mogu zbiti u nekom od naših gradova.  No, ono što je još više zabrinjavajuće jeste  da većina roditelja ne zna šta im deca rade za računarom u njihovoj dečijoj sobi. Mnogi još ne shvataju ozbiljnost internet pedofilije. Često se roditelji iznenade kada slike njihove dece osvanu obnažena na web stranicama. Internet je izuzetno značajno čudo tehnike, fenomenalno komunikacijsko pomagalo, ali u rukama deteta često postaje “igračka plačka”. Naravno, problem nije samo na internetu, mada se on očigledno najviše koristi u prethodno navedene svrhe.  Pedofili su i nakon diskonekcije pedofili, šetaju ulicama, pored škola, igrališta… Opasnost je svuda oko nas. I to nije bezrazložno zastrašivanje. To je naša realnost.

Izvor: Paradox

 

Facebook komentari

komentari

x

Check Also

HRVATSKA ŠUTI, A EUROPU NIJE BRIGA Erdoğan želi obnoviti političku hegemoniju Turske u BiH, a glavni mu je oslonac vazalna dinastija Izetbegović

Turska vlast zagovara političko preuređenje BiH, osobito bošnjačko-hrvatske Federacije, u liberalnu građansku državu u kojoj bi vladala građanska većina, koja bi se odmah pokazala kao jasna bošnjačka većina Prije više ...