modričaINFO za sve ljude dobre volje
Kada biste fudbal posmatrali očima istinskih zaljubljenika u njega, poput onih koji su nas proslavili u Montevideu davne 1930. odsustvujući sa svojih poslova u pekarama, štamparijama ili sa čuburskih ulica da bi igrali ono što najviše vole, Žorže Mendeš bi vam bio prilično stran. Zapravo, isprva bi vam ličio na izmišljenog lika u nastavku filma o prvom Mundijalu, onog fudbalskog menadžera Hočkinsa, koji novcem mami najveće zvezde. Samo, Hočkins je to radio iz nekih svojih viših ciljeva, buđenja ljubavi prema fudbalu na američkom tlu. Žorže Mendeš je, za razliku od njega, stvaran lik. I, osim ljubavi prema biznisu, uz upravo otkrivena kršenja pravila FIFA, o njemu se može reći samo još jedno: on je najmoćniji čovek u svetu fudbala.
Ko je uopšte on? Najbogatiji fudbalski menadžer na svetu, što i ne treba da vas čudi: kada on “završava posao”, onda Murinjo dobije novi klub u kome će raditi, onda zbog dolaska Radamela Falkaa Engleska ne spava do duboko u noć jer se propisima predviđeni rokovi – pomeraju, onda Kristijano Ronaldo pređe u Real, onda… Ma, prosto zamislite menadžera čiji su klijenti Murinjo, Skolari, Di Marija, Kristijano Ronaldo, Falkao, Hames Rodrigez, David de Hea, Viktor Valdes i… otprilike dve trećine svih igrača koji napuste portugalsko prvenstvo. Možda malo više.
Ovaj 48-godišnji Portugalac je hteo da se i sam oproba u svetu fudbala, ali nije uspeo iako je pokušavao u više lokalnih ekipa. Potom je počeo da drži video-klub, radio kao di-džej, zatim otvorio bar i noćni klub i… tu negde, pomalo sasvim slučajno, krenula je njegova neverovatna karijera: u svom kafiću je upoznao golmana Nunja Santa, kome je tada pomogao da iz Vitorije Gimaraeš pređe u špansku Deportivo La Korunju. Tako je počelo. U narednih šest godina specijalizovao se za svoje sunarodnike, a prvi značajaniji međunarodni transfer koji je orkestrirao bio je odlazak Huga Vijane iz Sportinga u Njukasl za 12 miliona evra 2002.
Rešio je da ide korak dalje od konkurencije, pa je sam obilazio školska igrališta i kadetske ekipe, ne bi li uočio najveće talente. Tako je spazio Rikarda Kvarežmu i postao mu menadžer. Tako je uočio i Kristijana Ronalda.
I, tu bi ova priča mogla da preraste u onu jednu idiličnu, kako se jedan Portugalac lepo snašao, vrednim radom obogatio, jer je postao i menadžer možda najčuvenijeg fudbalskog trenera današnjice, Žozea Murinja, pa i mnogih svetskih zvezda. Uostalom, samo ovog leta ugovorio je prelazak Hamesa Rodrigeza iz Monaka u Real, Anhela di Marije iz Reala u Junajted, Dijega Košte iz Atletika u Čelsi i Mangale iz Porta u Siti, od čega je, ukupno, zaradio oko 36 miliona evra.
Da, mogla bi priča da ode na tu stranu, pa da se onda ulepša činjenicama da je u protekloj deceniji od 535 miliona evra koliko su tri najveća portugalska kluba dobila od prodaje svojih igrača (Porto, Benfika, Sporting), on organizovao transfere vredne 362,2 miliona. Ali…
Istraživanje engleskog lista “Gardijan” šokiralo je mnoge ove sedmice: u tekstu objavljenom na temu rada ovog fudbalskog menadžera, otkriveno je da Žorže Mendeš, zajedno sa bivšim čelnikom Mančester junajteda i Čelsija, Piterom Kenjonom, krši propise FIFA i to tako što radi kao savetnik “investicionim fondovima” koji poseduju deo prava na određene fudbalere – upravo one fudbalere koje baš Žorže Mendeš prodaje najvećim klubovima. Kako je u pitanju sukob interesa, i to izveden prema tvrdnji “Gardijana” na vrlo vešt način, pitanje je da li će evro-fudbal biti isti ako se neko, konačno, pozabavi takvim načinom rada.
“Prevedeno na srpski”, problem nastaje kada menadžer nekog igrača prilikom obnove njegovog ugovora postavi kao uslov da se deo prava na njega prenese na određenu “treću stranu”, koja će potom imati korist od nekog budućeg transfera. A “Gardijan” upravo za to optužuje Mendeša.
Tako je skoro cela ekipa Sportinga prilikom obnove ugovora 2013. “prodata” trima kompanijama, koje je novi predsednik kluba nazvao “monstrumima”, jer drže 50 ili više odsto vlasništva nad igračima. Interesantno, ta tri fonda, “Kvalitetan fudbal Irska”, “Kvalitetan fudbal Irska III” (u kome navodno svoj udeo ima i Čelsi – što je zabranjeno propisima Premijer lige, ističe “Gardijan”) i “Fond Kvalitetnog fudbala Irske” – za savetnike imaju Mendeša i Kenjona.
Ima i drugih sumnjivih primera, poput dolaska Bebea u Mančester junajted, iz Vitorije Gimaraeš za 7,4 miliona funti 2010. godine. Momak koji je imao problematično detinjstvo, koji nije nikada igrao za podmladak nekog kluba, nastupao je samo na Svetskom prvenstvu beskućnika i igrao u portugalskoj trećoj ligi – a stigao je na slavni Old Traford i to ne za malo novca.
Junajted je tada obavestio svoje akcionare da je neposredno pred transfer Mendeš kupio 30% ekonomskih prava na Bebea, te da je zbog toga engleski klub morao da mu isplati i to, i 10% od visine transfera na ime menadžerskih troškova, pa je ovom portugalskom biznismenu pripalo 3,6 miliona evra od ukupno utrošenih 7,4. Na stranu sad što Bebe nikada nije odigrao ni minut u Premijer ligi, što je potom otišao u Bešiktaš, gde nije mali broj Mendešovih klijenata, a onda je malo bio u Rio Aveu, pa Pakoš Fereiri pre nego što ga je Benfika ovog leta kupila za – 2,9 miliona evra.
Radio legalno ili ne, kao što tvrdi “Gardijan”, Žorže Mendeš u većem delu svoje karijere svakako nije kršio propise, već je koristio mogućnosti koje su mu omogućavale “rupe u zakonu”. Da li će neko te rupe zapušiti, ostaje da se vidi posle ovog istraživanja engleskog lista.
Izvor: Blic sport
