Home / NOVOSTI / HRONIKA / Tolišani ne zaboravljaju običaje… *(FOTO)

Tolišani ne zaboravljaju običaje… *(FOTO)

Da Tolišani ne zaboravljaju svoje stare običaje, uvjerili smo se ne tako davno, kada su mještani Tolise, organizovali koledare. To je stari običaj, koji Tolišani prenose sa koljena na koljeno.

Kako je to bilo prije nekoliko dana u Tolisi za portal modričainfo ispričao je Mirko Đurić:
–  „Kod nas u Tolisi običaj je, da se organizuje jedna grupa, starih i mlađih mještana. Običaj nalaže da to budu muške osobe, među kojima sa bira, starješina koledara, djed, baba, mlada, mladoženja, djever i djeca koja nose zvono te imitiraju jarca, ispred domaćinske kuće. Takođe se biraju ljudi koji znaju pjevati koledarske pjesme, prilikom dolaska ispred kuće domaćina. Domaćin koledare prima u kuću, te počasti pićem, mladu daruje sa novcem, djeda i babu šećerom i kafom. Od prikupljenog novca i namjernica, organizuje se večera, za sve učesnike, kao i za domaćine koji su primili i počastili koledarce. Tako je i kod nas, naš mještanin Danko Milanković sa svojom ekipom, pripremio bogatu posnu trpezu za sve goste. Na kraju su svi zajedno sjeli, počastili se, zaigrali i zapjevali uz pratnju violine i šargije. U veseloj atmosferi zaigrali su i stari i mladi“ – rekao je Mirko Đurić.

Koledare su kroz selo išle 21.12.2017. a koledarska večera oganizovana je 23.12.2017. godine.

Da bi našim čitaocima bilo jasnije o kakvom se obićaju radi, potražili smo i našli jedan članak na portalu opanak.net koji prenosimo u cjelosti:

Božićni običaji koji se polako zaboravljaju: Koledari, čarojice ili vješalice pevaju moleći za sreću, snagu i ljubav

Kod zapadnih Srba običaj se davno izgubio, tako da su i podaci o njemu veoma retki. Zabeležen je kod Srba u Bosni, na Ozrenu, Krnjinu i oko Maglaja, gde su koledavci (koledare, koledarice, vješalice) u grupama od 10 do 15 momaka i mlađih oženjenih ljudi obilazili određeni zaselak. Pošto otpevaju pesmu, ulaze u kuću, traže razne namirnice i darove, a decu plaše da će ih vešati o verige (otuda i naziv vješalice). Običaj je bolje poznat u istočnoj Srbiji kod Vlaha i južnoj Srbiji. Kolede se pripremaju na nekoliko dana pred Sv. Ignjata, negde već od Nikoljdana, a glavna priprema sastoji se u izradi maski.

Šta je Koledo i zašto se slavi kod nas?

Koledo je biće koje se može posmatrati na dva načina. Kao zimski duh i kao božanstvo. Praznici u čast Koleda su se organizovali tokom zime, a najveći praznik je bio Koljada, koji je bio na dan zimskog solsticija. Običaji ovog praznika zadržani su i u hrišćanstvu. U Bugarskoj se Božić i dalje naziva Koleda. Takođe se čestita vesela Koleda ili čestita Koleda.
Koledarska povorka dolazi pred kuću domaćina, obraća se gazdi, i poziva ga na darivanje pevajući neku od koledarskih pesama. Prema verovanju, pesma je pomagala mladom Suncu da ojača i pobedi tamu.

Kako su se organizovali koledari i ko je činio njihovu veselu družinu?

U koledare su išli isključivo muškarci, maskirani u naročita odela. Išli bi selom praveći buku i pevajući celu jednu noć, sve do drugog dana posle podne. Koledara je uvek bilo dvanaest, ali su se delili na dve čete po šest momaka. Svaka četa je imala kolovođu, koji je nosio fenjer okićen ruzmarinom. Zatim su bila tri pevača i jedan blagajnik. Unajmljivali su torbonošu koji je samo nosio darove, kojima bi ih darivali domaćini. Uglavno bi se davali hrana i piće.

Tekst i slike: Milan Đurić
Obrada: Zlatko Huravik / modričainfo

 

Facebook komentari

komentari

x

Check Also

HO “SRCEM ZA MODRIČU” – JANUARSKE AKCIJE *(FOTO)

U toku mjeseca januara članovi Humanitarne organizacije ,,Srcem za Modriču“ izveli su ukupno 11 akcija ukupne vrijednosti 1.300,00 konvertibilnih maraka. Kako je mjesec januar mjesec darivanja, cilj januarskih akcija je ...