Fudbalski ponos Modriče

-Tim čije ste prošli sve selekcije dođe vam odmah nakon porodice. Zato je meni toliko teško što nisamo zadržali prvoligaški status. Znate, kada je moja Modriča Maxima žarila i palila Premijer ligom BiH, ja sam sa svojom braćom bio iza gola Bojana Tripića, kao pionir i kadet kluba sam dodavao lopte. Maštao sam da zaigram u prvom timu, ali sudbina je htela da se ’Tripa’ i ja nađemo zajedno, ali dva ranga niže. Duša me boli što smo letos ispali iz prvoligaškog jata. Samo da je Petar Jelić došao za predsednika mesec dana ranije. Borili bi se za povratak u ’elitu’ BiH, a ne bi ispali u niži rang, kaže Prljeta.

Pouke  se izvlače, zato i postoje. Da se uči na sopstvenim greškama. One se duže pamte.

-Svi sada vide gde su grešili, ali mnogima je svejedno što smo stigli u nebrano grožđe. Malo je onih koji su danas uz klub i koji nam pomažu. Mi, igrači, ćutimo i radimo. Nadamo se boljem. Zajedno sa trenerima priželjkujemo da će Optima grupa ,napokon, shvatiti da im trebamo, kao i oni nama. Da ćemo imati finansijsku podršku, pa da se bolje organizujemo i vratimo u Prvu ligu RS, kaže Prljeta.

Želja mu se do pola ispunila, sve su prilike.

-Da, aludirate na Borac. Igrao sam u Šamcu jedno kraće vreme i bilo mi je lepo tamo. Eto, sada smo u istom rangu. Tužno je šta im je majska poplava učinila. Sada su se organizovali i, po svemu sudeći, izboriće povratak u Prvu ligu Republike Srpske. Srećno im bilo. Modriča se još bori sa nagomilanim dugovima iz prošlosti. Svi verujemo u predsednika Jelića. Kada ti dugovi budu podnošljivi ili eliminisani u potpunosti, onda ćemo i mi ka prvoligaškom društvu. Nadam se,već, u narednoj sezoni, kaže on.

Mnogi se čude kako za Radoslava Prljetu nema mesta u reprezentaciji Republike Srpske.

-Branimir Tulić je taj koji odlučuje. Zna gde je Modriča. Neka dođe i pogleda moje, te igre Vlade Koprivice, Aleksandra Demonjića i još jednog bro ja momaka, ali i određenog broja igrača šamačkog Borca. Ne mora biti prepreka što smo drugoligaši. Naravno, svi se nadamo tom pozivu i on bi nas mnogo obradovao, dodaje Radoslav Prljeta.

Da se ne zaboravi, 19.novembar njemu je poseban dan. Svi mu tada žele sve najlepše…

-A, čuli ste da mi je 21.rođendan?! Kada bude plata u klubu, idemo na kafu. Tog datuma sam okružen pažnjom roditelja, brata, bliže rodbine, prijatelja. Od tada krenem odlučnije u nove trenažne procese. Želim da stalno napredujem, da uspem, da se nađem u velikom klubu. Jer, fudbal volim kao retko šta, zaključio je Radoslav Pprljeta.

Ljubav se ne gleda očima, već dušom…

SPORTSKA PORODICA

Prljete su tipična sportska porodica. Ta priča je tradicija koja traje, a kraj joj se ne nazire.

-Ja i brat Nebojša smo igrači Modriča Maxime. Naš otac Đoko je sa dosta uspeha nastupao sa Radnički iz Hadžića. Majka Dragana je, svi govore, bila veliki talenat za rukomet. I danas voli da prati sport pored malih ekrana, ali je u svoje vreme krenula drugim putem. Porodica joj je bila važnija. Isto tako, naš brat od tetke je Vlado Koprivica. Svi smo zajedno i zato ćemo dugo trajati, kaže Prljeta

JUBILEJ NA PRAGU

Uskoro će biti upriličeno niz manifestacija uz 20 godina fudbala dobojske regije. Dve decenije FS POR Doboj neće proći nezapaženo ni u Modriči.

-Znamo da je predviđena utakmica Republike Srpske i selekcije dobojske regije koju će okupiti Nikola Nikić, Predrag Lukić, Danimir Milkanović. Pozive priželjkujemo Bojan Tripić i Vlado Koprivica, kapiten i zamenik kapitena Modriče, pa ja, Goran Lukić, Aleksandar Demonjić, Tiho Đokić. Biće to fudbalski praznik za pamćenje, nada se Radoslav Prljeta.
I treba…

Autor: Jeremić Slađan

Izvor: SPORT DC