Home / NOVOSTI / HRONIKA / Naš zemljak uspešan u ultimejt fajtu *(TONSKI ZAPIS)

Naš zemljak uspešan u ultimejt fajtu *(TONSKI ZAPIS)

Milanko Puranović osvaja svet

Adrenalin pokreće

MODRIČA – Ultimejt fajt je , po mnogima borba na život i smrt. Međutim, Milanko Puranović, naše gore list koji od svoje treće godine živi u Švajcarskoj, primer je da i pitomi ljubitelj borilačkih sportova može da se bori protiv najspremnijih, najhrabrijih i najimpulsivnijih boraca.

Milanko Puranović sa svega tri godine napustio je rodni Skipovac i Trebavu. Preselivši se u Montreux. U Švajcarskoj je postao velikan u ultimejt fajtu (MMA).

I sport i borilačka veština i prilika da se uvek da sve od sebe, da te drugi pamte, pa i da strepe rivali kao u primeru  Puranovića, iako ostavlja utisak čoveka čiji su duša i srce veći od ma koje sportske arene.

O sebi nerado govori. Ipak, za naše čitaoce načinio je izuzetak i pojasnio je na koji način doživljava ultimejt fajt.

„To je za mene veliki deo mog života. Odabrao sam taj, za mene, sport jer me oduvek privlačio. Od svoje sedme godine počeo sam baviti se borilačkim veštinama. MMA tada nije postojao, ali uvek sam bio u kik-boksu, u boksu, u raznim borilačkim veštinama. I što je vreme više prolazilo, mene je MMA sve više privlačio. Ostvarila mi se želja iz dečaštva da postanem profesionalni borac. Taj san me držao, ostvario mi se, prošao sam kroz ko zna kakve sve prepreke i iskušenja. I uvek se držim pravog puta“, priča Milanko Puranović.

Proradi adrenalin

Prepoznaje sebe tamo gde je  potrebno da se iskaže borba.

„Volim kada proradi adrenalin. Mnogi me pitaju koliko puta treniram mesečno. Ne znaju da je potrebno trenirati nekoliko puta dnevno. Ne trenira se uvek isto, zavisi da li i kada imamo nastup, borbu. Kada nemam meč, treniram jednom dnevno. Kada imam nastup, treninzi su tri puta dnevno. Imate poseban režim ishrane. Tada su vam dani ispunjeni, pa privatnog života skoro da i nemamo“, kazuje on.

Brazil se pamti

Ko kaže da je Brazil samo zemlja dobrog fudbala, kafe, sambe… U dalekom Rio de Žaneiru nastupao je i Milanko Puranović. Nije učestvovao na karnevalskim svečanostima, ali i njegovi nastupi bili su veliki, značajni. Još čuva uspomene na takmičenja u dalekoj zemlji.

„Imao sam tu priliku da učestvujem na takmičenju u Brazilu i nisam želeo da je propustim. Nisam mogao da verujem da se to meni događa dok nisam ušao u Salvador de baija. Tamo sam proveo desetak dana. Imao sam meč i bilo je sve kako treba. Nema tih reči da opišem koliko sam bio oduševljen. Brazilski mentalitet, tamošnji ljudi, fanovi ultimejt fajta…, to je posle fudbala najpopularniji sport. Izuzetno su na ceni svi koji se bave ultimejt fajtom“, prenosi utiske Puranović.

Bilo je niz internacionalnih nastupa. Sigurno pamti i ono koje je najvrednije i najvažnije.

„Imao sam priliku da se udaram, odnosno da nastupam širom Evrope, pa u Brazilu. Pamtim kada sam u brazilskom džiju džicu 2011.godine nastupao na prvenstvu kontinenta u Lisabonu, u Portugaliji. Drago mi je takmičenje jer sam brazilski džiju džicu počeo trenirati pola godine pre šampionata, a postao sam prvak Evrope. Rezultati i događaji koji se ne mogu opisati“, pamti Puranović.

Govori više svetskih jezika, ali ne odriče se ni maternjeg.

„Govorim francuski, engleski, nemački… Ipak, zadovoljstvo mi je da pričam na maternjem jer ne želim se odreći svojih korena, svog Skipovca, Gračanice, Modriče, Doboja, Trebave i Ozrena. Svoje Republike Srpske“, kaže on.

Sve su prilike, želi da bude najbolji na celoj planeti u onom što voli, a što je za naše prostore prilično ekstreman sport. Sve liči na to da mu ne treba mnogo do tog cilja.

„Kada gledate ovaj sport, jeste on brutalan i ekstreman. Gledate dvojicu ljudi kako se tuku u kavezu. Međutim, treba posmatrati drugu stranu. Svi smo mi ljudi. Ne idemo u kavez da bi pokazali kako se znamo tuči, nego idemo tamo zato što nam je to san, što nam je taj adrenalin potreban. To nas nosi kroz sva iskušenja i život i u drugim brojnim prilikama“, pojašnjava Milanko Puranović.

Sam sebi podrška

Podrška je neophodna. Ultimejt fajt je zahtevan i u finansijskom pogledu.  Najčešće se sam finansira, bez određenih menadžerskih kuća koje bi ga pratile.

„Sam sebi bio sam najveća podrška. Verovao sam u sebe i znao sam kakve su moje sposobnosti. Bio sam siguran da ću jednog dana uspeti. Trebalo je dosta ambicije, truda, zalaganja. Tu je i rodbina koja je verovala u mene, ali u početku nisu bili za to. Brat ide sa mnom, a sestre me gledaju samo preko televizije“, nastavio je.

Svojim nastupima po belom svetu on ne postaje samo planetarna zvezda. On na taj način pronosi ime rodnog Skipovca, Trebave, Ozrena, Modriče, Doboja i na najljepši način afirmiše Republiku Srpsku.

„Čitav će svet da zna ko sam, odakle sam. Da vide to bogastvo koje imaju Republika Srpska i BiH. Ne treba gledati u prošlost, treba ići napred i gledati u budućnost. Kada god ulazim u kavez, ja razmišljam o ovim našim prostorima. Želim svima u 2017.godini svaku sreću i dobro zdravlje. Još ćete čuti o meni. Biću prvak sveta i razmišljaću tada o vama svima“, zaključio je Milanko Puranović, velikan u ultimejt fajtu.

Švajcarska je zemlja ukusnog sira, dobre čokolade i silne svetlosti. Taj odblesak u poslednje vreme svojim nastupima i rezultatima stvara i Milanko Puranović. Naš čovek u belom svetu koji bude osećanje ponosa i tera mnoge da mu želimo sve ono što svojim trudom, marljivošću i dobrotom zaslužuje. Da u ultimejt fajtu dugi niz godina dominira svetskom scenom. Tako će i njegova zemlja biti veća i lepša.

I s razlogom ponosnija…

Autor/foto/audio snimak: Slađan JEREMIĆ

 

sha_full_lit

O autoru: SLAĐAN JEREMIĆ

Jeremić Slađan

Autor: Jeremić Slađan – Dugogodišnji novinar, sportski komentator, radio spiker i voditelj raznih manifestacija. Dopisnik više medija iz zemlje i inostranstva.

Facebook komentari

komentari

Facebook komentari

komentari

x

Check Also

13.SAJAM RURALNOG STVARALAŠTVA U TAREVCIMA KOD MODRIČE – MJESTO NOVIH IDEJA *(FOTO)

Sajam ruralnog stvaralaštva u Tarevcima svake godine je prilika za susret proizvođača, kupaca i posjetilaca. Međusobno se upoznaju i razmjenjuju iskustva. Takođe, kao po pravilu iz godine u godinu oblikuju ...